Објављени су нацрти измена и допуна закона из области ПДВ, фискализације, пореза на имовину, као и пореског поступка и пореске администрације

Министарство финансија објавило је на својој интернет страници нацрте следећих закона: 

• Закон о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност; 
• Закон о изменама и допунама Закона о фискализацији;
• Закон о изменама и допунама Закона о порезима на имовину;
• Закон о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији.

Сва заинтересована лица позивају се да доставе евентуалне сугестије и примедбе Сектору за фискални систем путем електронске поште на адресу: [email protected] најкасније до 14. новембра 2022. године, до 15.30 сати.

У наставку ћемо укратко указати на неке од значајних предложених измена и допуна, а у наредном периоду ћемо у часопису и вебинарима овим темама посветити много више пажње. 

Нацрт Закона о изменама и допунама Закона о порезу на додату вредност

У Закону о ПДВ најављују се следеће измене: 

Време промета добара уређено је одредбама члана 14. Закона о ПДВ. За промет електричне енергије, природног гаса и енергије за грејање, односно хлађење, чија се испорука врши преко преносне, транспортне и дистрибутивне мреже, лицу које ова добра набавља даље продаје, датум настанка промета је датум очитавања, односно на други начин утврђивања стања. Предлаже се изузетак од овог правила, код промета електричне енергије на који се примењују правила релевантних европских асоцијација оператора преносних система у складу са законом којим се уређује енергетика, промет електричне енергије настаје даном издавања рачуна.

Сличан изузетак предвиђа се и за време промета услуга преузимања електричне енергије у енергетски систем на коју се примењују правила релевантних европских асоцијација оператора преносних система у складу са законом којим се уређује енергетика.. Ова услуга сматра се пруженом даном издавања рачуна.

Прописује се шта се сматра тржишном вредношћу код утврђивања пореске основице за промет добара и услуга код којег се накнада или део накнаде не остварују у новцу, као и за промет добара и услуга које чине улог у привредно друштво. Тржишном вредношћу сматра се укупни износ који би купац добара, односно прималац услуга платио у тренутку промета добара, односно услуга независном добављачу за промет у Републици.

Ако се за конкретна добра, односно услуге не може утврдити тржишна вредност, тржишна вредност утврђује се за слична добра или услуге, а ако се тржишна вредност не може утврдити ни за слична добра, односно услуге, тржишном вредношћу сматра се:

1) за промет добара, износ који није нижи од набавне цене тих или сличних добара, а ако је та цена непозната, укупан износ утврђених трошкова у тренутку испоруке;

2) за промет услуга, износ који није нижи од укупног износа утврђених трошкова пружања услуге које сноси порески обвезник.

Прописују се два нова члана којима се уређује утврђивање основице код промета вишенаменских ваучера као и код промета између повезаних лица. 

Основица за промет добара, односно услуга у замену за вишенаменски вредносни ваучер је накнада плаћена за вишенаменски вредносни ваучер, а ако нема информација о тој накнади, основица је новчана вредност наведена на самом вишенаменском вредносном ваучеру или у повезаној документацији, без ПДВ који се односи на испоручена добра, односно пружене услуге.

Код промета добара, односно услуга између лица која се сматрају повезаним лицима, уз накнаду која је нижа од тржишне вредности, код којег стицалац нема право на одбитак претходног пореза у потпуности, основицом се сматра тржишна вредност тих добара, односно услуга, без ПДВ.

Повезаним лицима у смислу овог закона сматрају се повезана лица у складу са законом којим се уређује порез на добит правних лица, лица код којих постоје породичне или друге личне везе, управљачке, власничке, чланске, финансијске или правне везе, укључујући однос између послодавца и запосленог, односно чланова породичног домаћинства запосленог одређеног сходно члану 56а став 6. Закона о ПДВ.

Одредбе Закона о ПДВ којима су уређени услови за одбитак претходног пореза проширују се новим ставовима у циљу усклађивања са прописима о електронском фактурисању. 

Рачуном се сматра електронска фактура која је прихваћена, односно за коју се сматра да је прихваћена у складу са законом којим се уређује електронско фактурисање. 

Ако је електронска фактура прихваћена најкасније до истека рока за предају пореске пријаве за порески период у којем је настала пореска обавеза у складу са овим законом, обвезник може да оствари право на одбитак претходног пореза најраније за порески период у којем је пореска обавеза настала, независно од тога да ли је електронска фактура издата на дан настанка пореске обавезе или после тог дана. Тако на пример, ако је фактура за услугу превоза робе издата 5 фебруара 2023. године, а превоз је обављен у јануару 2023. године и фактура је прихваћена пре подношења пријаве, тј. пре 17. фебруара, право на претходни моћи ће да се користи у тој пореској пријави за јануар, уз испуњавање осталих прописаних услова. 

Предложено је да овај закон ступи на снагу 1. јануара 2023. године.

Нацрт Закона о изменама и допунама Закона о фискализацији

Нацртом Закона врши се прецизирање појма шта се сматра прометом на мало. Предлаже се да се прометом на мало не сматра промет извршен изван малопродајног објекта ако је корисник испоручених добара и пружених услуга, односно добара и услуга које ће бити испорученe или пружене у случају примљених аванса, правно лице, односно обвезник пореза на приходе од самосталне делатности. Тиме се појашњава да се, на пример, носиоцима пољопривредног газдинства – обвезницима ПДВ могу продавати добра из велепродаје и пружати услуге, без обавезе евидентирања промета преко електронског фискалног уређаја. 

Поред тога, предлаже се да се поред малопродајног објекта којим се сматра сваки пословни простор и пословна просторија који се примарно користе за промет добара и пружање услуга физичким лицима, малопродајним објектом сматра и седиште обвезника фискализације који врши промет на мало преко интернета путем даљинске трговине.

Предлаже се да фискални рачун не садржи као обавезан елемент вредност промета по пореским стопама. Најављује се техничко унапређење које ће омогућити да се скенирањем дводимензионалног бар-кôда (енг. QR – Quick Response) за верификацију који садржи све елементе електронског потписа када се штампа фискални рачун или хиперлинк за верификацију када се фискални рачун издаје у електронској форми, добију додатне информације. У дводимензионалном бар-кôду би се налазио податак о вредности промета по пореским стопама. 

Према садашњем законском решењу, једино је обвезник фискализације који обавља промет на мало искључиво путем интернета, могао да евидентира промет преко електронског фискалног уређаја коришћењем процесора фискалног рачуна који има сталну интернет везу у реалном времену. 

Због обавезе евидентирања промета на  мало сопствених коришћених покретних материјалних средстава (основна средства) повременим обвезницима фискализације омогућено је да користе бесплатну андроид верзију фискалне касе која има уграђен виртуелни процесор. Према томе, у циљу смањења трошкова коришћења електронског фискалног уређаја, овим субјектима омогућава се коришћење електронског фискалног уређај који користи процесор фискалних рачуна у Систему за управљање фискализацијом и који омогућава издавање фискалних рачуна искључиво кроз сталну интернет везу у реалном времену. 

Сви подаци из Система за управљање фискализацијом, који се односе на фискалне рачуне издате правним лицима и обвезницима пореза на приходе од самосталне делатности преносиће се у систем електронских фактура, по испуњењу техничких услова. Начин и поступак преноса података ближе ће уредити министар финансија у року од 180 дана од дана ступања закона на снагу. 

У  делу Казнених одредби, предлаже се да инспектор у циљу правне једнакости обвезнику фискализације у току надзора над применом овог закона, може да изрекне казну забране вршења делатности у трајању од 15 дана, 90 дана, односно од једне године, у зависносни од тога колико пута је обвезник фискализације учинио неправилност, односно колико пута у току надзора обвезник фискализације није евидентирао сваки појединачно остварени промет на мало, укључујући и примљене авансе за будући промет на мало преко електронског фискалног уређаја, за разлику од садашњег законског решења којим је одређено најдуже трајање исте.

Поред тога, прописује се да се забрана вршења делатности обвезнику фискализације који делатност обавља на простору одржавања манифестација (вашара, фестивала, изложби и других манифестација у склопу културних, музичких, спортских и других друштвених активности) изриче у периоду трајања те манифестације.

Код обвезника фискализације којима је привремено одузет ПИБ и опозван безбедносни елемент, Пореска управа у поступку надзора ће решењем физички одузимати безбедносни елемент. Против решења о одузимању безбедносног елемента жалба неће бити дозвољена. Овакво предложено законско решење (физичко одузимање безбедносног елемента) онемогућиће обвезника фискализације, којем је привремено одузет ПИБ и опозван безбедноси елемент, да настави да издаје фискалне рачуне.

Предложено је да овак закон ступи на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику РС“.

Нацрт Закона о изменама и допунама Закона о порезима на имовину

У Закону о порезима на имовину предлажу се допуне које се односе на утврђивање пореске основице обвезника који не воде пословне књиге.

За изграђени објекат над којим је, односно уз који је, извршена доградња тако да дограђени део није посебни део тог објекта, умањењe вредности за амортизацију вршиће се по стопи:

• по којој би се вредност објекта умањивала да није дограђен – кад је корисна површина дела објекта пре доградње већа од корисне површине дограђеног дела;
• по којој би се умањивала вредност дограђеног дела да је посебни део тог објекта – кад је корисна површина дела објекта пре доградње мања или једнака у односу на корисну површину дограђеног дела. 

Такође се појашњава шта се сматра реконструкцијом. Реконструкцијом, односно доградњом објекта сматра се реконструкција, односно доградња, у складу са законом којим се уређују планирање и изградња.

У члану 6б у којем је дефинисано значење појединих појмова прецизира се дефиниција пословних објеката. Пословна зграда и други (надземни и подземни) грађевински објекат који служи за обављање делатностиˮ (у даљем тексту: пословни објекат) je зграда или други (надземни и подземни) грађевински објекат, односно посебни део објекта (локал, канцеларија и сл.), који је намењен за обављање делатности. Поред осталог, у пословне објекте сврстава се и гаража у којој се (у целини или претежном делу) обавља регистрована делатност.

У члану 7б Закона о порезима на имовину предлаже се додавање нових ставова којима се уређује начин утврђивања вредности објеката и земљишта у случајевима кад обвезник који води пословне књиге у пословним књигама није евидентирао земљиште на коме се, односно под којим се, налази објекат евидентиран у његовим пословним књигама.

Предлаже се поновно одлагање рока од којег јединице локалне самоуправе утврђују, наплаћују и контролишу порез на наслеђе и поклон и порез на пренос апсолутних права до 1. јануара 2024. године, тако да ће, до 31. децембра 2023. године, порез по том основу и даље  утврђивати, наплаћивати и контролисати Пореска управа. 

Предлаже се да се порез на наслеђе и поклон, односно порез на пренос апсолутних права, за чије утврђивање је поступак започет по прописима који су важили до почетка примене измена и допуна Закона, утврди применом Закона који је био на снази на дан настанка пореске обавезе.

Предложено је да овај закон ступи на снагу 1. jануара 2023. године. Порез на имовину утврђиваће се и плаћати у складу са овим законом почев за 2023. годину.

Нацрт Закона о изменама и допунама Закона о пореском поступку и пореској администрацији

У Закону о пореском поступку и пореској администрацији предлаже се увођење у предистражном поступку браниоца по службеној дужности осумњиченом који није обезбедио браниоца, приликом саслушања због постојања основа сумње да је учинио пореско кривично дело за које је прописана казна затвора од осам година или тежа казна, у складу са закоником којим је уређен кривични поступак.

Предлаже се брисање изузетка за физичка лица обвезнике годишњег пореза на доходак грађана да пореску пријаву могу ту пријаву да поднесу у писменом облику – непосредно или путем поште. Пореске пријаве за годишњи порез на доходак грађана ће се убудуће подносити искључиво у електронском облику.

У делу казнених одредби Закона о пореском поступку и пореској администрацији које се односе на меру привремене забране обављања делатности, врши се усаглашавање са предложеним изменама Закона о фискализацији којима се рокови прецизно уређују и не оставља се пореском инспектору могућност да изрекне меру у краћем року.  

Пореска кривична дела проширују се за два нова дела: недозвољен промет опреме за фискализацију и недозвољен промет рачуноводствених и других софтвера.

За онога ко неовлашћено производи, прерађује, продаје или ко набавља ради продаје, држи или преноси или ко посредује у продаји или куповини или на други начин неовлашћено ставља у промет електронске уређаје, опрему и софтвер који нису евидентирани у регистру произвођача електронских фискалних уређаја, а који служе за избегавање евидентирања промета на мало на начин уређен прописима којима се уређује фискализација, прописаће се могућност изрицања казне затвора од једне до пет година. Поред тога, за ово кривично дело одговорном лицу у правном лицу и предузетнику моћи ће да се изрекне и мера безбедности забране вршења позива, делатности или дужности у трајању од једне до пет година, а електронски уређаји, опрема и софтвер биће одузети. 

Исте казне прописане су и за онога ко супротно прописима неовлашћено производи, прерађује, продаје или ко набавља ради продаје, држи или преноси или ко посредује у продаји или куповини или на други начин неовлашћено ставља у промет рачуноводствене и друге софтвере који служе за избегавање евидентирања промета, односно избегавање плаћања пореза.

Предложено је да овај закон ступи на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику РС“.