Омогућено је електронско подношење пријаве на Обрасцу 1 - најчешћа питања и одговори

На порталу Локалне пореске администрације омогућено је пондошење електронске пријаве за утврђивање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине.

У наставку дајемо одговоре на најчешће постављана питања из ове области: 

 

Недобитна организација која се финансира искључиво од чланарина, чланских доприноса, донација и дотација није обвезник накнаде за заштиту и унапређивање животне средине

Питање:

Да ли удружење пчелара има обавезу да преда пријаву за утврђивање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине ако је приход остварен само по основу чланарина од чланова удружења?

Одговор:

Удружење пчелара као недобитна организација, које се финансира искључиво од чланарина, чланских доприноса, донација, дотација и субвенција, није дужно да подноси пријаву за утврђивање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине и није обвезник те накнаде, у складу са чланом 138а Закона о накнадама за коришћење јавних добара („Службени гласник РС“, бр. 95/18, 49/19 и 92/23; у наставку: ЗНКЈД).

 

Накнаду за заштиту и унапређивање животне средине не плаћа индиректни корисник буџетских средстава (апотека, факултет и др.), независно од тога из којих се извора финансира

Питање:

Ми смо апотекарска установа чији је оснивач јединица локалне самоуправе и финансирамо се највећим делом од промета добара на тржишту. Да ли смо ми обвезници накнаде за заштиту и унапређивање животне средине?

Одговор:

Према одредбама члана 138а став 1. тачка 1) ЗНКЈД, накнаду за заштиту и унапређивање животне средине не плаћа директни и индиректни корисник буџетских средстава, стамбене заједнице и организације обавезног социјалног осигурања. Ова лица немају обавезу подношења пријаве, независно од тога да ли остварују приходе на тржишту, за разлику од удружења која су ослобођена обавезе подношења пријаве ако се финансирају искључиво од чланарина, чланских доприноса, донација, дотација, субвенција и слично.

 

Измењена пријава подноси се у случају када првобитно поднета пријава садржи грешку или пропуст

Питање:

Имамо 6 пословних јединица, од којих једну укидамо закључно са 30.05.2024. године. Да ли се пријава коју ћемо поднети том приликом обележава као „обична“ пријава за период обављања активности или као измењена пријава, јер се мењају подаци?

Одговор:

У део обрасца „Врста пријаве” уноси се у конкретном случају ознака: „Пријава“ за период обављања активности, а не измењена пријава. Измењена пријава подноси се у складу са Законом о пореском поступку и пореској администрацији („Службени гласник РС“, бр. 80/02,… и 138/22; у наставку: ЗПППА). 

Према одредбама члана 40. ЗПППА, ако порески обвезник установи да пореска пријава, коју је поднео Пореској управи, садржи грешку која за последицу има погрешно утврђену висину пореске обавезе, односно пропуст друге врсте, дужан је да одмах, а најкасније до истека рока застарелости, поднесе пореску пријаву у којој су грешка или пропуст отклоњени (измењена пореска пријава).

С обзиром на то да се у конкретном случају не ради о грешки, нити пропусту, већ да се ради о промени која ја уобичајена у пословању, као врста пријаве уноси се ознака: „Пријава“.

 

Начин подношења пријаве када дође до промене броја јединица локалне самоуправе у којима се обавља делатност

Питање:

Имамо 6 пословних јединица, од којих једну укидамо закључно са 31.05.2024. године. Да ли подносимо пријаву за свих 6 општина до 31.05., а потом 5 пријава за преосталих 5 општина за период од 01.06. до 31.12.2024. године?

Одговор: 

Пријава са подацима од значаја за утврђивање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине за обављање активности које утичу на животну средину подноси се на Обрасцу 1 – Пријава за утврђивање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине за обављање активности које утичу на животну средину.

Овај образац, између осталог, садржи: податке о периоду за који се подноси пријава, врсти пријаве, разлогу подношења пријаве, податке о почетку обављања делатности/активности, податке о престанку обављања делатности/активности и напомену.

У конкретном случају, потребно је да поднесете два пута пријаву, при чему се и првобитна и друга пријава подносе у свих шест јединица локалне самоуправе.

У првој пријави се „Врста пријаве” уноси ознака „Пријава“ и она се подноси за период од 1.1. до краја године, ако у моменту подношења пријаве није познато да ће доћи до укидања пословне јединице. Исти подаци уносе се у пријавама за све јединице локалне самоуправе. У поље: „Разлог подношења пријаве” уноси се разлог за подношење пријаве и то: „Редовна пријава“. У поље 2.5. „Укупан број јединица локалне самоуправе, односно градских општина на чијој територији обавља активност од утицаја на животну средину” уноси се укупан број јединица локалне самоуправе, односно градских општина на чијој територији обвезник обавља активност, а то је број шест.

У другу (каснију) пријаву, такође се уноси податак да се ради о врсти пријаве (за период обављања делатности): „Пријава“, при чему се она подноси за период од 1.6. до 31.12.2024. године. У поље: „Разлог подношења пријаве” уноси се разлог за подношење пријаве и то: „редовна пријава“ за пет јединица локалне самоуправе у којима обвезник не престаје да обавља делатност, док се у пријави за јединицу локалне самоуправе у којој се укида пословна јединица уноси разлог: „престанак обављања активности на територији јединице локалне самоуправе/градске општине у току године за коју се утврђује накнада“. У поље 2.5. „Укупан број јединица локалне самоуправе, односно градских општина на чијој територији обавља активност од утицаја на животну средину” уноси се број пет, јер почев од 1. јуна 2024. године, обвезник више не обавља делатност у једној од пословних јединица.

Само у пријави која се подноси јединици локалне самоуправе у којој се укида пословна јединица, уноси се податак у део 4. „Подаци о престанку обављања делатности / активности”. У тој пријави за јединицу локалне самоуправе где се престаје са обављањем делатности попуњава се поље 4.3. у које се уноси датум престанка обављања активности на територији јединице локалне самоуправе, односно градске општине у току године за коју се утврђује накнада.

У део 5. „Напомена” обвезник уноси друге податке за које сматра да су од значаја за утврђивање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине, а за које није предвиђено посебно поље за унос.

 

Начин подношења пријаве када дође до повећања броја јединица локалне самоуправе у којима се обавља делатност

Питање:

Обављамо основну делатност у седишту, а сада бисмо (од 3. маја 2024. године) отворили нову пословну јединицу и то на територији друге јединице локалне самоуправе. Пријаву на Обрасцу 1 већ смо поднели у општини где нам је седиште. Како сада и коме да поднесемо пријаву о промени броја општина на којима обављамо делатност?

Одговор:

Пријаву на Обрасцу 1 дужни сте да поднесете организационој јединици локалне самоуправе надлежној за утврђивање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине на општини на којој отпочињете обављање делатности. У овој пријави у поље 3.2. уноси се датум почетка обављања активности обвезника на територији јединице локалне самоуправе, односно градске општине у току године за коју се утврђује накнада за заштиту и унапређивање животне средине (3.5.2024.). 

С обзиром на то да се убудуће накнада дели на две јединице локалне самоуправе, о томе се обавештава и надлежни орган у седишту обвезника, подношењем пријаве на Обрасцу 1. 

У пријаве за обе јединице локалне самоуправе уноси се податак да се ради о врсти пријаве за период обављања делатности: „Пријава“, при чему се она подноси за период од 3.5. до 31.12.2024. године. 

У поље: „Разлог подношења пријаве” уноси се разлог за подношење пријаве и то: „Редовна пријава“ за јединицу локалне самоуправе у којој обвезник већ обавља делатност, док се у пријави за јединицу локалне самоуправе у којој се формира пословна јединица уноси разлог: „Почетак обављања активности на територији јединице локалне самоуправе/градске општине у току године за коју се утврђује накнада“.

У поље 2.5. „Укупан број јединица локалне самоуправе, односно градских општина на чијој територији обавља активност од утицаја на животну средину” уноси се број два, јер почев од 3. маја, обвезник обавља делатност и у седишту и у новој пословној јединици.

 

Основица накнаде за паушално опорезоване предузетнике

Питање:

Шта је основица накнаде за паушално опорезоване предузетнике - решење ПУ за претходну 2023. годину или решење ПУ за 2024. годину, или подаци из обрасца КПО – Књига о оствареном промету паушално опорезованих обвезника?

Одговор: 

Основица накнаде за заштиту и унапређивање животне средине за обављање активности је степен негативног утицаја на животну средину који настаје обављањем активности, у складу са чланом 135. ЗНКЈД.

Висина накнаде утврђена је Уредбом о критеријумима за одређивање активности које утичу на животну средину и износима накнада („Службени гласник РС“, бр. 30/24; у наставку: Уредба о критеријумима и износима накнада) и опредељују је величина правног лица/предузетника и степен негативног утицаја у који је разврстана претежна делатност правног лица/предузетника.

Предузетник паушалац износ накнаде плаћа у износу прописаном за микро правно лице и предузетника (према степену негативног утицаја делатности), имајући у виду то да немају обавезу вођења пословних књига и да се не разврставају у складу са Законом о рачуноводству.

Висина годишње накнаде може износити највише до 0,4% прихода од пословања оствареног у претходној години (укупног прихода), а за предузетнике паушалце висина годишње накнаде може износити највише до 0,4% паушалног прихода утврђеног решењем пореског органа за претходну годину.

Према томе, паушално опорезовани предузетник уноси податак о паушално утврђеном приходу одређеном решењем пореског органа за претходну, 2023. годину. 

Напомињемо, паушално утврђени приход у решењу пореског органа исказан је на месечном нивоу, па је потребно износ паушално утврђеног прихода помножити бројем месеци обављања делатности у години за коју се подноси пријава.

 

Накнада за заштиту и унапређивање животне средине не плаћа се у општини у којој обвезник поседује непокретност, а у којој не обавља делатност

Питање:

Изван наше општине у којој обављамо делатност, у две општине на територији града Београда имамо у власништву станове у којима не обављамо никакву делатност. Претпостављам да за те општине не треба да подносимо пријаве - да ли је тако?

Одговор: 

Под обављањем активности подразумева се обављање делатности правног лица, предузетника и огранка страног правног лица у седишту и издвојеним пословним јединицама. Под издвојеном пословном јединицом, у смислу ЗНКЈД, подразумевају се пословни простор и пословне просторије изван седишта, у којима обвезник обавља делатност, као и земљиште и просторије на земљишту које служе за обављање делатности. Такође, издвојеном пословном јединицом сматра се и обављање делатности на градилишту у непрекидном трајању дужем од 12 месеци, што значи да су обвезници сви извођачи, односно подизвођачи чији се радови на неком градилишту врше у непрекидном трајању дужем од 12 месеци.

За пословни простор који поседује обвезник, али у којем се не обавља никаква делатност, не постоји обавеза плаћања накнаде, па се у јединици локалне самоуправе где се налази тај простор у којем се не обавља активност не подноси пријава на Обрасцу 1. 

 

Начин уношења производног капацитета у пријаву на Обрасцу 1 (тачан капацитет, или опсег из Уредбе о критеријумима и износима накнада)

Питање:

Бавимо се узгојем свиња, а капацитет наших штала износи 500 места (за свиње), па смо према степену негативног утицаја на животну средину разврстани у делатности које имају мали утицај на животну средину. Како уносимо овај податак у поље 2.1. Обрасца 1?

Одговор:

Обвезник накнаде који обавља делатност шифре 01.46 – Узгој свиња[1] – капацитета од 100 до 1000 места за свиње од 100 до 450 места за крмаче, има мали негативан утицај на животну средину. 

Овај обавезник у поље 2.1. пријаве уноси производни капацитет, јер је разврставање претежне делатности у одређени степен негативног утицаја у Уредби о критеријумима и износима накнада извршено на основу додатног критеријума. Према нашем мишљењу, податак о капацитету у конкретном случају уноси се тако што се наводи колико износи капацитет штала, односно: „500 места за свиње“. Сматрамо да није грешка и ако се, уместо навођења тачног капацитета, наведе одредба о капацитету из Уредбе о критеријумима и износима накнада, односно: „капацитет од 100 до 1000 места за свиње од 100 до 450 места за крмаче“.

У поље 2.2. пријаве уноси се степен негативног утицаја активности обвезника одређен према претежној делатности обвезника и опредељивању те делатности и додатним критеријумом, а то је, у конкретном случају, мали утицај.

 

Инвеститор који је ангажовао привредно друштво грађевинске делатности да му изгради пословни објекат за обављање делатности (тржни центар) није дужан да пријављује градилиште

Питање:

Ангажовали смо грађевинску фирму да нам изгради пословни простор, то јест тржни центар за који очекујемо да ће почети са радом у јесен 2025. године. Да ли се то градилиште сматра издвојеном пословном јединицом, тј. да ли смо дужни да поднесемо пријаву на Обрасцу 1 и у општини где градимо тржни центар? Напомињемо, да сада на територији те општине нисмо имали ниједан пословни простор.

Одговор: 

Издвојеном пословном јединицом сматра и обављање делатности на градилишту у непрекидном трајању дужем од 12 месеци, што значи да су обвезници сви извођачи, односно подизвођачи чији се радови на неком градилишту врше у непрекидном трајању дужем од 12 месеци. Под обављањем делатности подразумева се обављање грађевинске делатности, па је према томе, извођач радова коме сте поверили послове изградње тржног центра дужан да пријави обављање делатности и на територији општине на којој се гради Ваш тржни центар. 

Међутим, Ви на том месту још увек не обављате делатност, па према томе нисте дужни да у општини, на чијој територији се налази градилиште, поднесете пријаву на Обрасцу 1. Када тржни центар отпочне са радом, бићете дужни да у року од 15 дана од дана почетка обављања делатности, доставите податке значајне за утврђивање накнаде на Обрасцу 1, имајући у виду тренутне прописе.

 

Промена претежне делатности у току године (не) утиче на висину обавезе за накнаду за заштиту и унапређивање животне средине за ту годину

Питање:

Да ли се поново подноси пријава ако правно лице/предузетник у току године почне да остварује значајно веће приходе од обављања споредне делатности, која му није била претежна у претходној години, а то утиче на критеријум - велики/средњи/мали утицај?

Да ли би другачији одговор био ако бисмо ту делатност у мају 2024. године регистровали као основну код Агенције за привредне регистре (АПР)?

Одговор: 

Претежном делатношћу сматра она делатност која је регистрована код званичног регистрационог органа, односно делатност чијим је обављањем обвезник остварио највише прихода у години која претходи години за коју се врши утврђивање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине, у складу са чланом 2. став 2. Уредбе о критеријумима и износима накнада.

Према томе, када у току 2024. године отпочнете да обављате делатност која је претходне године била споредна, и то у значајно већем обиму него те претходне године, сматрамо да нисте дужни да ову промену пријављујете у 2024. години, с обзиром на то да се претежна делатност по основу висине остварених прихода утврђује на основу података из претходне године.Наредне године (2025.), требало би да ту делатност од које сте (у 2024. години) остварили највеће приходе, наведете у пријави на пољу 1.7, у циљу исправног одређивања износа накнаде за заштиту и унапређивање животне средине и у односу на ту делатност посматраће се степен негативног утицаја на животну средину.

Међутим, ако сте у току године, поред тога што сте почели да остварујете веће приходе од вршења споредне делатности него од регистроване, извршили и промену регистроване претежне делатности (регистровано код АПР), сматрамо да сте дужни да ову промену пријавите на Обрасцу 1. 

 

У поље 2.3. Укупан приход обвезника уноси се тачан износ прихода остварених у претходној години

Питање: 

Да ли се у поље 2.3. Укупан приход обвезника остварен у претходној години уноси податак из Биланса успеха (заокружено на хиљаде динара) или тачан износ, не у хиљадама динара?

Одговор: 

Правилником је прописано да се у поље 2.3. „укупан приход обвезника који је остварен у претходној години” уноси податак о укупном приходу обвезника из биланса успеха. Имајући у виду да се у билансу успеха подаци исказују у хиљадама динара, могло би се закључити да се у Образац један уносе подаци из обрасца биланса успеха и да се укупан приход заокружује на хиљаде динара (задње три нуле). Међутим, на Порталу ЛПА на редном броју 2.3. стоји опис: Укупан приход обвезника остварен у претходној години (тачан износ, не у хиљадама динара).

Иако је постављени електронски образац у супротности са одредбама Правилника, препоручујемо обвезницима да податке о укупним приходима унесу из закључног листа, то јест тачан износ у динар, а не заокружен на хиљаде динара. 


 


[1] У смислу Уредбе о Класификацији делатности („Службени гласник РС“, бр. 54/10)